Zemite bronhi, lakše se diše

0
4

10Nermin R. i Faruk D. su dva sasvim različita lika. Nermin, elokventan, pametan, mudar, načitan,društven,veseo, porodičan…u svakom smislu i segmentu života pozitivan lik. Faruk je sve ono što Nerko nije, Faruk je sušta suprotnost od Nerke. Problematičan, oskudno rječit, zadnje pročitano „štivo“ mu je jelovnik iz kafane „Kod Sijedog“, uvijek ozbiljan, „loš dan“ mu traje dvadeset godina….još kruži anegdota kako je njegova žena zvala zajedničkog prijatelja i pitala“gdje mi je Faruk“ a ovaj odgovorilo „sad samo skupa iz kafane izašli“, „a svašta, moj Faruk izašo prije dva dana da smece baci i još ga nema“….

Piše: Admir F Beganović

U razmaku od nekoliko sati pio sam kafu i sa Nerkom i sa Farukom.

Nerko je Bošnjak,Faruk je Bošnjak. Sa Nerkom je rahatluk, sa Farukom nakon razgovora moram „zdrmat“ „Caffetin“.

A volim i poštujem i jednog i drugog.

Nerko mi priča da je sanjao kako je Novi Pazar postao konzularni grad. Ne ovaj Ljajićev Pazar u kom moraš paziti kako hodaš da ne bi nogu slomio od rupa,već jedan sasvim drugi Pazar. Priča mi da su u tom snu svi Bošnjaci bili pod jednom kapom, da nema ratova, dugova,mržnje, nasilja,da komšija komšiju pazi, da Bošnjak ne želi da Bošnjaku krava krepa,da su svi pod tom kapom zadovoljni i da je neko donio naredbu da je farz da Bošnjak brine o Bošnjaku ma gdje se ko nalazio.

„Imali smo mi kroz istoriju svoje predstavnike koje smo sami birali ili su nam nametnuti. A eto vidiš da nas istorija nije ništa naučila. Bošnjak sam,to mi je dar predaka,Bosanac sam,to mi je dar od zemlje, musliman sam, to mi se dar od Boga a sve sam to u sebi zateko rođenjem. I moram se boriti za svoje. Narod koji doživi i preživi jedanaest genocida mora sam sebe upitati šta to nije u redu pa da kroz gotovo jednake intervale ide pod nož. Smetamo jedni drugima, uvijek se nešto bunimo kada neko od nas odskoči od ostalih,osporavamo sopstvene vrijednosti, negiramo nečiju borbu a taj neko se bori za nas, težak je taksirat prijatelju. A dušmana puni hodnici“.

Ne znam da li da vjerujem u snove,znakovi postoje ali nisu sigurni,meni mistični. Ne znam da li će Pazar postati konzularni grad ali znam da Ljajić pada na izborima isto ko prolaznik na „njegovim“ cestama u Pazaru, onom Pazaru kojeg je htio odvuci u Evropu.

Sa kog perona kreće voz za snove???

A dušmanluku nikad kraja, ni sa istoka ni sa zapada, ni sa sjevera ni sa juga.

Ali sve teže i teže dišu, kašlju od muke. Treba im nešto da „pročiste dizne“.

Faruka zatekoh smrknuta lica.

Ne voli da ga zovem Bošnjakom a život bi za Bosnu i Sandžak dao. Al takav je, stalno je u kontranapadu. Samo nek je po njegovom. Ali ovaj put me je iznenadio.

„Kakav si Bošnjače? Sekiral ko?-upitah ga.-jel i danas loš dan?

Nije reagovao na prvu rečenicu.

„A,jašta je nego loš. Jesil čito šta je bilo u Varešu? Šta se čudiš, čitam i ja-ponekad.

Pred budalom se najbolje napraviti lud.

„Nisam čitao Faruk,šta je bilo?“

„A onaj njihov načelnik,šta taj jede pa je onakav. Znaš iz rata da je HVO Vareša,Kiseljaka,Kaknja….napravio strašan zločin nad Bošnjacima, 44 je ubijeno u Stupnom Dolu i Varešu. I nikom ništa. A početkom novembra u Varešu održana Akademija povodom 20 godina stradanja Hrvata općine Vareš i tu ti je govorio njihov načelnik Avdija. Hajd što je govorio, načelnik je i treba i mora da priča al „hadžija“ izvali da „odgovorno tvrdi da se zločin nad Hrvatima dogodio u Varešu.“ Kakav zločin,bolan ne bio. Došlo mi da ga nazovem i da mu kažem: „Moj Kovačeviću đe si te knjige našo u kojima to piše. Hrvati jesu odlazili iz Vareša ali nisu puškom tjerani već zbog Herceg-Bosne i njihove politike, hej bolan ne bio, poturio zločin sopstvenom narodu-pa to samo u Bosni ima.“

Znam o čemu priča, naravno. Moja kolegica Elmedina Muftić je imala i ima velikih problema samo zbog toga što je javno reagirala na ovo o čemu i Faruk priča na ulici.

Samo što je napisala članak,svoja razmišljanja o nastupu svog načelnika,za kojeg je glasala, za čovjeka kojem je vjerovala a vjerovati nije mogla kao i svi normalni ljudi da Avdija svom narodu potura kukavičije jaje.

Mada se nad lanetom nadvio jastreb Elmedina je ipak pobijedila.

Nerko i Faruk. Tako slični a tako različiti,kao lijeva i desna ruka. Dva stava,dva razmišljnja, dva načina života. Ali barem u jednom se slažu. Ne daju svoje, ne daju na svoje.

A Faruk mi na kraju reče: „Sjecćaš se brate one reklame za bombone Bronhi? Ono kada onaj oficir šatro kašlje, pa se zagrcne kada mu vojnik ide sa curom. Ovaj kašlje da mu skrene pažnju, a onaj hladnokrvno odgovara, sjećaš se brate. E to je za dušmane,  hahahahah.

I ode nešto raspoložen.

Krenuh i ja kući. Hladno je, ne od ove zime,hladno mi od ljudi ali me zagrijaše i Nerko i Faruk. Dobri ljudi pod istom kapom,ipak.

Na um pade mi moj dobri Tarik,genije po zanimanju, ljudina po karakteru. Nedavno mi reče“Ko se meni benevreči od njega sam pedalj veci a ko meni hatar pazi cuprija sam da me gazi“.

E, tačno moj Tarik, tačno. Odavno ne čuh ništa bolje ni jače. Takav sam ti i sam.

A što se tiče dušmana, ma neka ih.

Dobro reče Fare da je za njih ona reklama.

ZEMITE BRONHI,LAKŠE SE DIŠE.  A ja ću i dalje po svom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime