Ustavne nedoumice BiH

0
13

Hakija DjozicUstavne nedoumice BiH

NEKA VELIKE SILE ZAPADA PO UZORU NA SVOJE USTAVE SKROJE I USTAV BiH

Autor: Prof. dr. Hakija ĐOZIĆ

Diplomatija Njemačke i Velike Britanije hitno traže od novoizabrani bh. zvaničnici  da provode  institucionalne reforme EU, te da konačno stupi na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Insistira se na Dejtonskom ustavu, mada je Ričard Holbruk (autor Dejtona) kazao: „Prihvatam odgovornost za greške Dejtona“ (OSLOBOĐENJE, 16. 11. 2003), ugledni Kardinal Vinko Puljić je kazao: „Ne može opstati tako glupa stvar kao što je Dejton“ (OSLOBOĐENJE, 10. 3. 2005). Takvo mišljenje imaju svi intelektulaci BiH, dakako, koji vole svoju državu.

Ipak, velike sile Zapada uporno insistiraju na Dejtonu, koji se za minulih 20 godina od njegova potpisivanja pokazao kao neprovodiv. No, pa gdje je rješenje za tu nedoumicu? Ono se nalazi na dohvat ruke, samo ako bi bilo poštenja, koliko ga sad nema. Jer, narodna mudrost kaže da kad postoji neka nedomica, rečeno u prenesenom značenju,  da se „o sebi skroji pa drugom sašije“. Stoga neka velike sile Zapada. po uzoru na svoje ustave skroje i ustav BiH. Kažimo sad, u najkraćem, i šta čine ustave spomenutih država.

Prvo se podsjetimo da je državotvorna Bosna donijela 1189. povelju Bana Kulina (1180-1204). Kad se uporedi taj datum, sa datumima nastanka državotvornih akata (a ne ustava) spomenutih država Evrope, on je stariji 26 godina od prvog ustavnog akta Velike Britanije (1215). Zatim, u odnosu na čin otkrića Amerike (1492) postoji razlika od 303 godine, najzad, od Francuske buržoaske revolucije je stariji (1789) čak 600 godina.

Pomenute, a ne sporne činjenice,  nažalost nisu u našoj i svjetskoj literaturi dovoljno reformisane, mada nam mogu služiti i za ponos. Kulinovoj Povelji, kao prvom zakonskom aktu Evrope, treba da se podigne spomenik, pa da se stavi pod UNICEF-ovu zaštitu.

Karrte

Jer, kad se usporede prethodni dokazi o državnosti spomenutih država, Bosna je najstarija srednjovjekovna država Evrope. Evo i kako? Njen stanak je embrion, srednjovjekovne  parlamentarne monarhije Evrope i demokratije istog kontinenta. Udruženje Stanak sa FF Sarajevo, pozna je, identifikovalo oko 300 povelja bosanskih vladara. Od tog broja treba identifikovati one koje imaju državotvorni karakter, pa pozvati (domaće i strane) ustavne stručnjake da ih kodifikuju. Tako bi smo lako dobili ustavne norme, koje bi trebalo još, saglasno Deklaraciji… 1789. da se referendumom usvoji.

Spomenutim monarhijama Evrope, koje ljubomorno čuvaju navedenu tradiciju, moguće, ne čini čast da tu povijest uporede sa Bosnom,  malom državom, a nikako da joj prepuste primat po navedenom osnovu.

„Drag mi je Platon, ali mi je istina draža!“ (Aristotel)

(Bosna PRESS)



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime