BiH – Danas (18. februara) dobio sam poziv da (20. februara) prisustvujem 13. kongresu Saveza samostalnih sindikata BiH, vjerovatno kao jedan od sindikalnih veterana.
Pozivu se ne želim odazvati iz protesta, zbog toga što smatram da je rukovodstvo Saveza, i rukovodstva nekih strukovnih sindikata, upravo u ovim odsudnim danima, iznevjerilo radnike, zaposlene i polumilionsku masu nezaposlenih u njihovom opravdanom gnjevu i revoltu iskazanom masovnim protestima, koji su ostali jedino sredstvo protiv svekolike obespravljenosti, poplave nepravdi, protiv pljačke, propadanja i posljednjih do juče uspješnih firmi uz ravnodušni odnos režima, protiv siromaštva i socijalne bijede, nezaposlenosti, kriminala, korupcije, moralne truleži društva i beznađa – protiv višegodišnjeg nazadovanja BiH itsl.
Normalno je bilo očekivati da će bitan dio, pa i nosilac tog pokreta protesta biti Savez sindikata. Nažalost, on ne samo to nije bio, posebno rukovodstvo Saveza koje je sa strane pasivno posmatralo zbivanja, čak su se neki požurili da se ograde od toliko opravdanih i Bosni i Hercegovini potrebnih protesta. Sva priznanja onim sindikalnim aktivistima i organizacijama u fabrikama, lokalnim zajednicama i dr. koji su progovorili radničkim i opštebosanskim interesom. Nikada kao u ovih 20 godina nije radnicima, zaposlenim i nezaposlenim, društvu u cjelini bio potreban sindikat koji će izražavati njihove interese i boriti se za njih neprekidnom organizovanom aktivnošću. Toga je iz godine u godinu bivalo sve manje. Sada se drastično pokazalo da to nije rukovodstvo Saveza i nekih strukovnih odbora. – Kongresu želim da progovori na drugi način o stvarnom stanju, o (ne)djelovanju Saveza i dr, da izabere one koji će vratiti Savezu sindikata ulogu i djelovanje kakvi trebaju radnicima i građanima BiH.
(oslobodjenje.ba)
