Kako je Bakir Izetbegović dobio „zlatnu plaketu“ od “Bošnjačkog nacionalnog vijeća”

2

10Beogradska fantazija u koloru

Ne vjerujem u slučajnosti. Nikada nisam ni vjerovao. Pamtim kada sam davno, veoma davno u Mostaru upoznao starog Mehu. Sjećam se da sam gledao letače sa Mosta kada me neko kucnu po ramenu. „Mali, bil me poslušo i kupio mi cigare. Drinu bez filtera“. Stariji čovjek, crn od sunca mostarskog. Brada od dva dana davala mu je barem pet godina više nego što je imao. Uzmem pare, odem do trafike i kupim sta mi je i rekao da kupim.

Piše: Admir F. Beganović

Skokovi su već bili pri kraju a on mi reče“Hajd da te Meha časti sokom“.

Rekoh mu da nema potrebe al on navalio:“I treba i mora. Nismo se slučajno sreli. A znao sam da me nečeš prevariti. Ništa ti moj mladi prijatelju u životu nije slučajno. A mogu si pobjeci kao i ovi mangupi sto pobjegnu kad im pare dam. Al neko te je naucio da je haram tudje i nezasluzeno ako uzmes. Haram je to.“.

Dolazio sam i kasnije u Mostar, sretao Mehu i uvijek bi se radovao tom susretu.

Kako su godine odmicale tako sam i ja jačao a Meho stario ali uvijek bi se „slučajno“ sreli i uvijek bi dobri Meho prvi uputio neobičan pozdrav:“Selamalejk brate lavova“.

Prošle sedmice(ne daj mi se Bože ogriješiti) „slučajno“ ja na Mostu kad iza sebe čujem:“Selam alejk brate lavova“.

Zagrili me grdosija, zrela kopija dobrog Mehe. Sin mu Tarik.

„Hajmo na kafu,čekam ženu-moramo kupiti šporet. Prije dva sata rekla mi spremna sam za pet minuta. Ma, ko i svaka žena. Al vratim ja to njoj kad me zove a ja sa rajom zaigram tavle-i ja njoj tako-eto me za pet minuta pa do zore.

Žena mu iz Sandžaka. On sam kaže da je fina al ters a veceg tersa od njega moje oci vidjele nisu.

Red sjecanja pa red kafe, red sjecanja pa red soka…..

Pratis li ovo sta se radi po Sandzaku. Ja vala,da budem iskren, dok se nisam ozenio nisam ni pratio. Sad htio ili ne moram. Jedni uz Muftiju drugi protiv. A Muftija pravo zbori,to sam se licno uvjerio. A i ovi drugi Bosnjaci al ne znam sta im je. Dvije struje jedna rijeka. Sto bi reko moj Meho, haram je brat na brata.

Čitam neki dan Bakir Izetbegovic dobio „Zlatnu plaketu“ za, pazi ovo sad, „izuzetan doprinos u uspostavljanju i razvijanju saradnje i dobrih odnosa Republike Srbije i Bosne i Hercegovine“.

E, mati moja mila. Kakva saradnja,kakav doprinos?To mu dali oni iz „Bosnjackog Nacionalnog Vijaca“ koje nije legitimno. Ako nema oci ima milion savjetnika, sto mu ne rekose? Znas li ti moj lave da se to Vijece osnovalo 1991. pa ponovo bili izbori 2003. i ovi koji su pobijedili na izborima su legitimni,jel tako. Znam da im je šef Samir Tandir,predsjednik. Ovi drugi se nesto pobunise i pravac u Beograd. A Beograd ko Beograd,prizna njih a ove legitimne vodi na „festival laži“. Sve fino i umotano u celofan. E ovi ti drugi,njima ti je predjsednik neki Đuđević, dadoše Bakiru to priznanje. Dadoše Bakiru priznanje oni što po vodu u Beograd idu, pitaju Beograd kad će abdest uzeti, kad će iftariti, kako će disati….Mi smo takav narod,postujemo kad bič udara i jaram lomi al Bogu hvala nismo svi isti. Šta će mi sepet zlata i šaka keša kad nemam svoje JA. Mogu bez sudbine al ne mogu bez domovine.

Ne znam moj lave šta im se dešava po enklavama mozga. Lako je biti advokat za svoje a sudija za tudje al realno gledam.   A šega brate sve,i žalosno.Valjda onaj ko prima nagradu treba da ide na noge onom ko je uručuje al jok ovdje. Beograd posla svoje ljude Bakiru na noge. Težak hak. Što je ovo trebalo Bakiru?  Zbog plakete nije, nije brate moj ima ih na stotine. Ne treba mu ni popularnost,ima je makar malo. Da kontrira Muftiji'Možda, ne znam ali voda me navodi na taj mlin. Beograd pametno radi. Zamuti vodu a mi lovimo ribu. Pričo mi je moj Meho jednu priču o Himzi Polovini. Osudi ga UDBA da je nacionalista jer na omotima ploča nosi muslimansku narodnu nošnju. Tužilac bio nekakav musliman. A njemu Himzo donese jednu ploču srbijanskog pjevača u srpskoj nošnji i pita kakva je razlika njega sa fesom a srbijanskog pjevača sa šajkačom i jelekom. Optužba odbačena.

Čudi me da se i general Dreković tu umiješao gdje mu nije mjesto. A možda mu je baš tu mjesto. Što bi reko moj Meho“Allahu vjeruj, ljude provjeravaj“.

Izdaja je svud oko nas. Ova moja se raskide od brige za svojima. A njeni su uz Muftiju. Sekira se a vala nema zašta. Allah ne da da pobjede Muftiju.

Al me Bakir razočaro, moj lave. Zar zaista ne vidi podvalu? Ma vidi je, vidi al eto….

Monolog prekide poziv. Tarikova žena napokon spremna.

„Naleti na ručak. Nemoj da odeš a da ne navratiš“- reče Tarik.

Dok buljim u mračnu Neretvu misli se roje. Kapije mudrosti ne prolazi svako. Beogradska fantazija u koloru se nastavlja. Sjetih se starog Mehe i njegovih riječi. Zaista nema slučajnosti u životu i zaista je haram kad uzmeš nešto što ne zaslužuješ i kad ti to nešto da neko ko nema pravo. Slučajno.!

(Bosna PRESS)

 

 

 



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

2 KOMENTARI

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime