Kad Bosanci utihnu

0
4

10Spuštajući se sa mezarja Kovači u Hrasnici gdje smo ispratili našeg druga Envera Kahvića, Behko H. i legendarni bubnjar Peca pričaju o „dešavanju naroda“ i proljeću prije proljeća. Svakodnevne probleme svi smo gurnuli oštro i grubo, kao da se neće vratiti i svi od sabaha do akšama pričamo samo o „frci“ koja je zahvatila Bosnu. Taksista Enver, stari jaran iz stotinu „mirnodopskih bitaka“ koje smo vodili nekada po sarajevskim kafanama kratko mi reče: “Miran si. Ne volim kad si miran“. 

Piše: Admir F. Beganović

Zna Enko dobro da od moje galame nema ništa, kad galamim to je ljutnja, revolt, bijes ali ništa od belaja nema. Belaj stiže kad sam miran. Bog dragi zna što je tako? Naopako al je tako. Kod mene.

Slušam ljude oko sebe i pitam se koliko Bosna ima selektora? Svi bi u političare, svi bi ovo završili za deset, ma kakvi, za pet minuta. Treba zapaliti, ubiti, polomiti, na vješala, uza zid….

Da li je ovo ruski rulet na naš način?

Staviš jedan metak u burence pištolja, pet rupica prazno….prisloni cijev na sljepočnicu i….ako imaš sreće udarna igla će spucati u praznu komoru ili…..

U drugom slučaju neko bi od porodice pokucao na vrata „prijatelja“ al umjesto vrata otvorile bi se oči.

Šta uradiše od Bosne i njenih građana?

Zlatne kašike nema na vidiku a davno je bila 1995.

„Plate su nam male al su zato neredovne“. E vidiš ti tih radnika,ono bi i da radi i još da platu prima. Dobiješ malo poželiš još više, ljudski je to ali neko ima sve a neko od ništa ima ništa, i manje od toga.

Rat stranaka preko leđa naroda, gladnih ljudi. Šta će se postići ostavkama? Ko će doći od eksperata? Nama su svi krivi za sve.

Mujo optužuje Sulju, Suljo Antu, Ante Mitra svi odgovorni a niko „nema ovlasti“. Treba hapsiti ali ko da naredi tužilaštvu!? A i tužioce stranke postavile. Kako su lijepo skrojili i zakon i Ustav.

A narod gladan.

Moje emocije jesu u stanju teške prehlade. U meni se javljaju dva lika. Prvi je onaj iz 92.i on se buni,ljut je. Četnik nije mogao ući u Predsjedništvo i zapaliti ga a zapališe ga maloljetni narkomani. Taj prvi vidio je krvave oči  demonstranata,vidio je nešto što se u filmovima može vidjeti,vidio je želju da se prolije krv,da se sruši ono što je sveto,da se zapali ono što će opet morati sutra iz naših džepova da se popravi. Taj prvi je svojom glavom branio ono što je branio i 92. Onaj drugi je iz 96. on je i ljut i bezvoljan ali miran. On bi sa drugima na Poljine da vidi „uživo“ vile i tone para u betonu. U betonu penzije, invalidnine, plate…. „mog naroda“.

Sitnica. Krupna „sitnica“.

Skupo,preskupo je biti jeftin Gospodo.

A od dnevnika do dnevnika smjenjuju je likovi,zabrinuti šatro. I sve u stilu „pređi brigo na drugoga“. I svi pričaju isto. Narod je u pravu, radnici su u pravu, omladina ne radi, moramo ovo,moramo ono ali neka mene u fotelji.

A narod naivan. I dalje naivan.

Ko sa šejtanom pakt sklopi smeta mu istina, žiga, boli, lomi….

Zabiberiše nam bez bibera, posoliše bez soli,slatko od čemera napraviše-hljeba i igara…

Zar je sram biti čovjek? Nakrali su za sto života i malo im. I svi Boga spominju al dal Ga se boje?

Gledam ih kako sa silnim tjelohraniteljima prolaze. Budale prolaze-ja ostajem.

Miran sam, miran….

Do mene je.



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime