Jusufspahić i Zilkić u raljama života

0
6

10MI (NI)SMO PRAVA HARETOVA RAJA 

Prvi snijeg spušten  je na moju čaršiju. Ležerno. Kroz staklo slastičarne „Fashion“ gledam ljude kako nervozno i užurbano idu za poslom gledajući i svoja i tuđa posla. Dobih kratku poruku „jesil u ambasadi?“.

Davno nekad moj prijatelj ovaj objekat prozva „Sandžačka ambasada“. Razlog je jednostavan a motiv  pozitivan. Nedjeljom se okupe dobri ljudi porijeklom iz Sandžaka. Uz kafu i kolače pričaju o svemu i svačemu, „ne haju“ puno za svakodnevne probleme i obaveze. Atmosfera opuštena i relaksirajuća.

PIŠE: ADMIR F. BEGANOVIĆ

Nakon mog potvrdnog odgovora za kratko vrijeme na vratima se pojavi jaran Hare u društvu starijeg čovjeka. Hare je prava sarajevska raja. Moraš ga zavoljeti „na prvu“ a još i za „Želju“ navija. Kao i prije tridesetak godina tako i danas dobri Hare nakon pozdrava kratko kaže „ne može svako u moju raju“. Upozna me sa čovjekom koji kratko reče“ja sam Hazbo“. Hazbo je stari jaran Haretovog oca čija se duša od 1994 odmara na mazarju Kovači. Došao poslom iz Sjenice pa ga Hare ugostio.

Donio mi Hare pismeni od sestrične „da kontrolišem“. Nakon pregleda on nazva malu da joj objasnim greške.

Amela, sve je ok osim onog „svoj saigrač“. Fonema „saigrač“ označava igrača koji pripada istoj ekipi, u suprotnom bio bi protivnik, suparnik…. nepotrebna je odrednica „svoj“. Ali ako se odnosi na profesiju kojom se igrači bave onda su svi oni po toj odrednici saigrači.

Hare malo nervozan kratko reče“Ters je mala, ko da joj je u rodu onaj  Zilkić“.

Nasmijah se, kako da mu reis srbijanski na um pade. I rekoh mu to.

U priču se upetlja Hazbo:ne spominji tog katila. A ti novinar nisi u pravu. Čuj srbijanski reis???.

Kako nisam u pravu. Srbijanski reis, tako piše tako ga oslovljavaju.

Nije tako-reče Hazbo-i nastavi…

zilkic i jusufspahicĐe si čuo to… srbijanski može biti opanak,jelek,rakija, pršuta ali reis ne može. Ne ide jedno uz drugo. To što oni zovu tako može im se al ne pije vode kod pametnih. On je izdajnik, plačenik…al eto ima i takvih koji mu vjeruju. Znaš li ti da je on bio službenik kod muftije Zukorlića. Beograd mu ponudio pare i položaj i on skrenu sa pravog puta. Zbog fotelje i titule je prodao dušu, izdao vjeru. Jadna mu majka na Sudnjem danu. Znaš li ti kad je bila frka oko Kosova da je on molio muslimanski svijet da ne priznaju Kosovo. Ne razumijete vi u Sarajevu to al nije ni čudo. Ima ljudi i u Sandžaku pa ne razumiju. Isti je ko i onaj Jusufspahić. Čuj on muftija pa još i beogradski.  Babo Hamdija mu dao to zvanje, nit je izabran nit je odabran. A Hamdija od vlasti primi i odlikovanje- nagrađen Takovskim krstom prvog reda. Brate si moj mili. A taj mali Jusufspahić izjavi da smo mi iz Sandžaka „lepi srpski muslimani“, pa izjavi da je Isa as. (Isus) Srbin, pa izjavi da ženi svojoj ne brani da u frižideru drži svinjetinu pa ni on ni Zilkić ne reagovaše na tužbu države kad su palili Bajrakli džamiju. Sad država tuži džamiju jer im po njima, protivpožarni sistem nije bio valjan. Prepali se da su se piromani ne do Bog mogli povrijediti.

Uz njih su samo bolesni i nepregledani, to ti Hazbo kaže. Al su na klizavom terenu. Znaju oni to al im fino sad. Beogradski vazali. I oni se našli kontrirati Zukorliću. Znaš li ti da je Zukorlić na rođenju umotan u abdesni peškir, da je naučen da poštuje nimet i kašiku, pogotovo iftarsku, da voli  ljude, Bog mu dao sve, dao mu i viziju, i ne prestaje mu davati. Zna Bog dragi da ga se Zukorlić boji, samo Njega se boji. Od „Gorskog vijenca“ se i „oni“ i „anamoni“ uče da mrze. Pa i vi u Sarajevu se godinama imali park cara Dušana, ulice Miloša Obilića i vojvode Putnika. A šta oni imaju sa Bosnom??? Šta??? Kad će već jednom narod oči otvoriti? Znaš li ti novinar da oni prekrajaju istoriju. Da je sam Dobrica Cosic rekao da laž mora biti sastavni dio srpske istorije. Pa su sakrili da je u Sarajevu  Džemal Bijedić organizovao otpor a ne Valter. Valter jeste bio ilegalac al mu je Džema bio šef. Znaš li ti da i mrtvi iz mezara i Džema i Hamdija Pozderac pokazuju rukom na Beograd i na dušmane. Znaš li? Kakav Zilkić i Jusufspahić. Njihova sofra poštenja je prazna. Bolje i umrijet za nešto nego živjet ni za što. Djeco moja, nemate vi pojma. Šta još treba da se desi nakon Krajine, Srebrenice, logora i silovanja, pljački i ubijanja pa da progledate?

Nije to bila mržnja Hazbina već razočarenje u svoj narod. Zna Hazbo ko mu je dušman al ne može da razumije da ga i prijatelji još ne razumiju. Pa stalno i ponovo priča istu priču. Ostao sam zatečen. Sjetih se Njegoša i njegovog „Gorskog“.

„San pakleni okruni Osmana

darova mu lunu ko jabuku…

sjem Azije đe im je gnijezdo

vražje pleme porobi narode

dan i narod kako ćuku tica

Murat Srpsku a Bajazit Bosnu

Murat Epir a Muhamed Grčku

dva  Selima Kipar i Afriku….

crni dane o crna sudbino

ko kukavno srpstvo ugašeno

zla nadživjeh tvoja svakolika

a s najtežim moram da se borim“.

Učiše me da je to veliko djelo. Učiše i Hazbu al je Hazbu bolje život naučio.

Prvi snijeg i dalje pada na moju čaršiju.  Po Hazbinoj priči i ova zima će biti oštra i jaka ali je i proljeće vidljivo. Na beogradskoj vatri Hazbo se neće nit grijati nit ugrijati. Da ne zna drhtat smrzo bi se…Al zna da će proljeće stići…

Djeco halalite, udavih vas pričom o Zilkiću i inim dušmanima.

Svi smi mi u raljama života. Vjerujem da sam bio na promociji istine starog Hazbe. Barem sa njegovog stanovišta.

Odlazeći Hare mi kratko reče.“Vidimo se moj AFB. Hvala ti. Ne znam što pomenuh Zilkića al Hazbo pravo priča. Stari je to laf. A što se tiče Zilkića i Jusufspahića, oni ne mogu u moju raju“.



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime