Hamlet u kolibi od sna

0

101-280x238Biti ili ne biti, pitanje je sad. Biti ili prebiti, to je pitanje. Danski kraljević Hamlet imao je dilemu u originalnoj verziji koju mu nametnu Šekspir a ovu drugu verziju, nakaradnu od Vilijamove čuo sam od Bilala, Bošnjaka iz Švedske.

 I on kao i mnogi drugi iz dijaspore dobio slobodnih dana za novogodišnje praznike pa došao u svoj grad. A svoju verziju Hamletove dileme reče mi nakon što je pročitao, kako sam reče, „Latićevo lajanje na dr Cerića i muftiju Zukorlića“.

PIŠE ADMIR F BEGANOVIĆ

„Danas svako laje na svakoga moj Bilale. Pasja su vremena“.

„Jesu pasja al to Džemaludinu nije trebalo. Sve da je to i tačno, to se šuti ko što šute sa druge strane. A tačno nije, to zna svako.“

Ni sam ne znam kako ali analizirajući Hamleta analizirali smo „izdajnike Bošnjaka“. Hamletov „amidža“ ubi svog brata i oženi svoju snahu. Plemenit lik kakvog ga Bog stvori Hamlet kao pojedinac nije mogao da iskorijeni zlo u svijetu…

Latićeva izjava nije došla baš ovih dana slučajno, sasvim slučajno. Sve je smišljeno i planirano.

Krajem decembra obilježava se prva godišnjica od osnivanja SVJETSKOG BOŠNJAČKOG KONGRESA.

Nikome nije jasno, pa ni Bilalu, zašto se Latić baš sada oglasio a neko jedva dočekao da objavi.

Bilal se pita da li je Latić nasjeo na „novinarsko-špijunsku“ igru? „Vidi ovo brate moj slatki. Znamo da su Latića osudili 1983 u onom procesu. Imam li ja kao građanin pravo da mislim da je njega tada KOS angažovao i slomio na dugoročno? Imam pravo, jer ne može moj mozak da svari da jedan profesor tefsira može tako nešto uraditi. Ne mogu da vjerujem drugačije osim da je ta izjava fini krak obavještajne službe. I što baš sad? Znam ja za tog tvog Hamleta. Znam kada mu je duh govorio da ga osveti, danju je bio osuđen da bude u ognju dok ga plamen ne očisti od grijeha. Da li će Latić biti očišćen od grijeha? Bog jeste Milostiv ali vidiš ti šta se radi!? Kome mi više smetamo? Ne mogu nam ništa oni ali mogu i znaju Bošnjaka na Bošnjaka nahuškat kao pse. Znaš li ti šta su radili nekadašnjem reisu Selimovskom. Odvedu ga u čajdžinicu, u čaj mu sipaju slatki liker. Nije navikao na alkohol, i ne zna šta je u pravom smislu riječi i naravno da je omamljen. Odnesu ga kući, sa strane bi reko kad gledaš-čovjek je mrtav pijan a oni to lijepo fotografišu i u arhivu. I ucjenjuje te, naravno. A čuo si Latića šta kaže,“eto kakvom narodu ja pripadam'“, ko biva on fin. A što ne reče kad je UDBA dolazila u medresu i odvodila maloljetnike na „informativni razgovor“ u po noći crne. O profesorima da i ne pričam.

 Sve ti ovo mogu dokazati, znaš da je moj Omer radio za UDBU. Zbog čega je Latić odlučio da se odrekne sigurnosti. Zbog nesigurnosti sigurno nije. I još se čudi što mu je muftija Zukorlić dao otkaz. Trebo mu je valja platu na Univerzitetu povisiti. A ne priča kako mu je Nedžad išao da pozajmi pare od muftije. Dobio je naravno, dug sada i ne spominje. Kakav je to obraz? I sada se u Beogradu ponose svojim djelom i pišu da je sve to „Balijsko-udbaški ciganluk“. I Tuđman je bio Titov general pa mu leđa okrenu. Jel on radio za KOS? To u Hrvatskoj nečeš čuti. Bilo je plačenika koji su odlazili u džamiju i slušali šta hodže pričaju. Naravno da je svaki hodža imao kodno ime ali to ne znači da je radio za njih.

„Nešto je trulo u državi Danskoj, moj Bilale“

„Nije u Danskoj nego u Bosni. Pusti Hamleta sad. Sjećam se kada su u ratu predlagali da se Bakir fotografiše u uniformi samo da narod vidi da je i Predsjednikov sin u armiji ali nije htio. A Čerčilov sin bio padobranac u ratu, Homeinijev sin ratovo pod lažnim imenom da ne bi imao privilegije, Staljinovog sina Švabo zarobio i kada su tražili razmjenu za jednog maršala Staljin reko da ne mijenja običnog vojnika za visokog oficira. Ej, a sin mu u pitanju. Čudni smo postali. Latić je valjda mislio da će kao „komunistička žrtva“ biti na višim položajima. A uživao je uz Aliju. Muftija mu dao posao, reis ga poštovao. Što mu je ovo trebalo.onakvu laž izjaviti. A šega mi bilo kada je dodao da on nista ne može dokazati. Pa šta pričaš ako ne možeš dokazati?. Dobar je taj tvoj Hamlet i ona njegova biti ili prebiti. Gade mi se ljudi, vjeruj bratu.

 Ljut je bio Bilal, kvalitetno ljut. Geleri zla obasipaju nas sa svake strane. Gram halala ima svoju vrijednost. Puni smo gorčine. Neko živi po srcu neko po pravilima, neko koristi i jedno i drugo. I sam sam se pitao zašto je Džemaludin Latić rekao to što je rekao? Čaša se prelila. Na livadi uspomena možda neće naći djetelinu sa četiri lista. Ostaje savjest i Bog, naravno. Šta reći na kraju? Ništa,najbolje, ništa. A najglasnije su tišine u kojima je sve rečeno. Da mi neko ponudi na umočim dušu u saft od peksinluka i da biram šta želim….. Neka hvala. Ne bih. Hamlet osta u svojoj priči a Latićeva priča će ostati u kolibi od sna.



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime