Dodikov šamar Beogradu

0
6

vucic-dodik-dejton-790x487BiH, Srbija  – Sledeći svoju uobičajenu destruktivnu praksu, ali ovoga puta dodato ojačan podrškom iz hladnoratovskim entuzijazmom zahvaćene Rusije, lider manjeg bosanskog entiteta Milorad Dodik iskoristio je svoje poslednje gostovanje u Beogradu da pred očima srbijanske javnosti glasnije nego ikad najavi prekrajanje državnih granica Bosne i Hercegovine.

 S obzirom da je tim bezočnim postupkom banjalučki samodržac bacio svojevrsnu rukavicu u lice svom domaćinu Aleksandru Vučiću, koji se u svim svojim istupima zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta BiH kao susedne države, najmoćniji srbijanski političar je doveden u situaciju u kojoj je postalo neizbežno da se jasno odredi prema Dodikovim provokacijama koje predstavljaju direktan atak na evropske ambicije Srbije i pokušaj vraćanja čitavog regiona u mračne devedesete.

Poslednji sastanak sa Aleksandrom Vučićem u Beogradu, Milorad Dodik je iskoristio kao idealnu priliku da, pod maskom svojih stavova o krizi u Ukrajini i aneksiji Krima od strane Vladimira Putina, domaćoj i svetskoj javnosti, ali pre svega svom domaćinu, uputi poruku da će u novim okolnostima i uz podršku svojih novih kremaljskih hladnoratovskih mentora, aktivno raditi na razbijanju međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine. Dodik je konferenciju za novinare nakon sastanka sa Vučićem iskoristio da poruči kako je referendum na Krimu “demokratski izraz volje naroda”, te je dodao kako Republika Srpska prati sva slična svetska iskustva kako bi “kada za to dođe vrijeme” radila na primerima najboljih među njima. On je tom prilikom ponovio da BiH ne doživljava kao zemlju u kojoj će Republika Srpska trajno ostati i dodao da je to “svidelo se to nekom ili ne – bazično osećanje naroda u RS”.

“Ja poštujem mišljenje i osećanja ljudi tamo, oni ne vole BiH, ne volim je ni ja nešto posebno, ali to ne znači da to moranje mora da traje doveka”, zlokobno je poručio Dodik.

Više nego očigledno aludirajući na Putinov “Krimski scenario” kao “najbolje svetsko iskustvo” na čijoj primeni će raditi u narednom periodu – Dodik je, iz kabineta Aleksandra Vučića, zlobno i bahato poručio da je njegov jedini politički cilj povratak regiona u devedesete i pokretanje neizbežnog novog rata za otcepljenje manjeg bosanskog entiteta od međunarodno priznate države. Svojim drskim i bezočnim nastupom, za koji je očigledno dobio instrukcije tokom nedavnog boravka u Rusiji, Dodik je svom domaćinu poručio da je on postao ključni Putinov igrač na Balkanu i da će u narednom periodu, uprkos do sada nezabeleženoj podršci građana Srbije, Vučićeva regionalna politika kao deo evropske agende ipak biti u senci ciljeva velikog brata iz Moskve i njegovih lokalnih eksponenata.

Praktično demonstrirajući kako će njihova komunikacija u budućnosti izgledati, Dodik je svom domaćinu preneo “predlog” koji je dobio iz Kremlja da se o eventualnoj izgradnji BH kraka gasovoda “Južni tok” ne pregovara sa Sarajevom, već isključivo sa Dodikom kao “zajedničkim” zastupnikom interesa snabdevača i korisnika ruskog gasa.

Očigledno zatečen stepenom drskosti sa kojom je u Beogradu nastupio banjalučki kabadahija, Aleksandar Vučić je istakao da “srpska vlada nije ni ruska ni nemačka, već vlada Srbije”, poručivši da “ako neko hoće da ima drugu vladu, ide na izbore i izabere je”. On je tom prilikom rekao da će se vlast u Beogradu ponašati veoma ozbiljno i odgovorno, izdržavajući pritiske sa različitih strana, ali štiteći pre svega interese građana Srbije čime je priznao da se Srbija povodom aktuelnih evropskih dešavanja našla u svojevrsnom položaju između čekića i nakovnja.

I pored toga što je Vučić, potpuno suprotno Dodikovom željama naglasio da Srbija podržava celovitost i teritorijalni integritet BiH, propustio je priliku da se na licu mesta distancira od ratnohuškačih poruka svog banjalučkog gosta. Zbog izostanka jasnijeg Vučićevog distanciranja od Dodikovih provokacija, posmatrači regionalnih prilika su najmoćnijem političaru u Srbiji s pravom zamerili na nedopustivoj praksi kojom se Dodiku svesno dozvoljava da koristi susrete sa srbijanskim zvaničnicima za plasiranje zapaljivih secesionističkih izjava što ozbiljno dovodi u pitanje iskrenost Srbije u pogledu politike prema Bosni i Hercegovini.

Međutim, veći deo regionalne javnosti je i iz same činjenica izostanka Vučićeve podrške Dodikovim ciljevima izvukao zaključak da će politika Srbije prema zapadnom susedu ostati ista, na liniji strogog pridržavanja dejtonskog okvira kao baze za unapređenje regionalnih odnosa i napretka Srbije u procesu evropskih integracija.

Iako je do sada izostanak podrške možda i bio dovoljan kao jasan znak da Beograd ne podržava namere Milorada Dodika nakon njegovog poslednjeg istupa, postalo je jasno da je nemoguće dalje potiskivati postojeći problem, već da je potrebno njegovo ozbiljno prevazilaženje. Nova srpska vlada će morati da zauzme jasan stav prema Dodikovim huškačkim ciljevima i da se odluči između njegove jasne izolacije i političke eliminacije i povratka u devedesete što je jedini logični ishod njegove krvožedne agende implementacije krimskog scenarija u Bosni i Hercegovini.

U tom smislu budući premijer Srbije će morati da bude jasniji kada je reč o odnosima u regionu, pre svega prema aktuelnoj vladajućoj sekti u Banjaluci kojoj se jasno mora staviti do znanja da je poštovanje celovitosti Bosne i Hercegovine kamen temeljac spoljne politike Srbije od kojeg će zavisiti i dalje održavanje takozvanih specijalnih veza sa Republikom Srpskom.

Mada je jasno da je Dodik lukavo iskoristio priliku koja mu se ukazala usled okolnosti u kojima se Vučić u ovom trenutku nalazi pod snažnim pritiskom formalnih i neformalnih centara moći koji nastoje da ugroze dalji napredak Srbije u evrointegracijama, novo rukovodstvo Srbije moraće odlučnije da odgovori na upućene izazove. Vučić bi, prilikom donošenja teških odluka koje stoje pred njim, trebalo da ima na umu da jedinstvenost velikih lidera leži u njihovoj sposobnosti da shvate izazove i njihove posledice koje savremenici još uvek ne primećuju, kao i da politika diskretnog izbegavanja sukoba i suočavanja sa gorućim problemima ima ograničen rok trajanja i po pravilu nikada ne daje željene rezultate.

Pred njim je ovoga puta više nego jasan izbor između teške borbe za izgradnju novog ugleda Srbije kao buduće članice EU ili populističkog i neodgovornog povratka u mračne iluzije devedesetih sa katastrofalnim posledicama kako za samu Srbiju tako i za region u celini.

Na tom putu, Dodik je prva prepreka; ne i najveća, ali je ovo pokazna vežba za rešavanje budućih problema. Uz sve to, ovo može biti i test iz diplomatskog ponašanja: Srbija ne sme da dozvoli da se iz njenog dvorišta odašilju krvoločne poruke mržnje sa ratnohuškačkim ukusom.

Bahati Dodik mora da nauči gde mu je mesto. Ovakvo ponašanje na koje je Mile navikao tokom Tadićeve vladavine, više ne može da prođe.  I to mu se jasno mora staviti do znanja. Ne samo zbog Rusije ili Šumske: već zbog digniteta Srbije.

 

(e-novine.com)

 



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime