BiH protiv terorizma: Nemamo sistem stepenovanja, niti se zna šta koja agencija radi

4
2

160322132.1_xxlSarajevo – Povodom niza terorističkih napada koji su se desili u Ankari, Istanbulu i Briselu, predsjedavajući Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić je u utorak održao sastanak Udarne grupe za borbu protiv terorizma.

Na sastanku su između ostalih učestvovali direktor Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) Perica Stanić, tužitelj Tužilaštva BiH Dubravko Čampara, direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tijela u BiH Mirsad Vilić, policijski komesar MUP-a Kantona Sarajevo Vahid Ćosić, ministar unutrašnjih poslova u Vladi FBiH Aljoša Čampara, direktor Federalne uprave policije Dragan Lukač i ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić.

Direktori agencija iz RS nisu prisustvovali sastanku.

“Zakazali smo sastanak sa najodgovornim ljudima iz policijskih i obavještajnih agencija BiH s ciljem da čujemo njihova saznanja i da nas informišu o svojim procjenama i prijedlozima o tome šta bi naše agencije, Ministarstvo sigurnosti i druge institucije na svim nivoima trebali uraditi kako bi održali postojeći stepen sigurnosti u BiH jer je sigurnost građana i regionalna stabilnost jedan od najvažnijih prioriteta”, rekao je predsjedavajući Vijeća ministara Denis Zvizdić.

On je istakao da su sve policijske i sigurnosne agencije u BiH rekle da će povećati nivo pripravnosti koji je veći od uobičajnog, a pogotovo na granicama BiH. Također, pomoć će pružiti agencije koje redovno prikupljaju obavještajne podatke o dešavanjima u BiH i regionu.

“Konstatovali smo da imamo vrstu parcijalnog pristupa globalnom problemu terorizma. To znači da nismo zadovoljni niti organizacionom niti normativnom povezanošću policijskih i obavještajnih agencija u BiH. To treba dići na veći nivo koji garantuje kvalitetnu, brzu i redovnu razmjenu podataka kako bi se protiv terorizma borili prije svega preventivno”, rekao je Zvizdić.

On je napomenuo da to ne znači nikakvo preuzimanje nadležnosti bilo koje policijske ili druge agencije, ali da znači jednu vrstu normativnog uređenja gdje bi u situaciji povećanog stepena sigurnosti svaka agencija znala šta treba da radi, koga da obavještava i s kim da kontaktira.

Ali i tu postoji problem. Naime, BiH nema jedinstven sistem stepenovanja sigurnosne pripravnosti u slučaju opće opasnosti.

“Stepen sigurnosti u Briselu je broj 4, dok u BiH ta vrsta stepenovanja ne postoji niti se zna šta koja agencija radi, niti s kim koordinira na bilo kojem stepenu sigurnosti. Deset kantonalnih MUP-ova, Federalni MUP, MUP RS, državne agencije…svako ima pravo da za sebe procjenjuje situaciju, a da pri tome ne postoji detaljan akt o tome šta bi ko trebao raditi”, naglasio je Zvizdić dodavši da će Udarna grupa od sada djelovati puno aktivnije i sadržajnije.

“Udarna grupa će ubrzo izaći sa usaglašenim prijedlogom gdje će se u situacijama terorizma imati jasno propisane procedure djelovanja”, kazao je predsjedavajući Vijeća ministara.

U ovome trenutku Udarna grupa nema informacija koje bi mogle ili trebale da uznemire javnost. Napominje se da su migrantske rute zaustavljene, ali da je povećana kontrola na granicama kao i opća kontrola ili opserviranje onih koji na bilo koji način mogu predstavljati opasnost po imovinu, živote i sigurnost u BiH.



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

4 KOMENTARI

  1. У цијелој Европи нема значајнијих радикалних исламских лидера нити организованије терористичке организације од ове која је у БиХ изграђивана задњих тридесет година. Управо зато све мјере које у овом тренутку подузима Министарство унутрашњих послова Републике Српске са Министром Драганом Лукачом на челу су далекосежне и значајне статешке мјере на заштити безбједности грађана и уставног поретка у земљи. Нове управе и многе оперативне мјере које теже јединственом наступу и адекватном одговору цјелог друштва, у виду мобилизације и употребе Резервног састава полиције као и њихово опремање за ову борбу су тренутно најважнија заштита цјелог Западног Балкана и пријатељских земаља Европске уније које не очекују терористичке нападе из Босне и Херцеговине. Само такве озбиљне мјере могу значити озбиљан напредак у изградњи стабилног и безбједног друштва и окружења.

    А за Европу, најважнија порука и јесте: војни обрачун са Исламском квази државом у Сирији и Ираку је важан корак али није једини – мора се наставити са оперативним пунктом и логистичком базом у Босни и Херцеговини. То дјеловање према тзв. „Босанској мрежи“ подразумијевало би само досљедну примјену безбједносних процедура и конвенционалних безбједносних мјера, које Европа мора изнудити од власти у БиХ:

    Ставити под адекватан безбједносни надзор све екстремистичке идеологије, њихове организационе облике и све истакнуте вође терористичких организација, важних исламиста који пролазе кроз све безбједносне евиденције као пријетња националној сигурности и извор подршке терористичким организацијама и подршка терористичком дјеловању;
    Досљедно примјенити Кривични Закон БиХ и Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, те онемогућити финансијске операције које путем банака, лажних хуманитарних организација и других облика тзв. невладиних организација изводе организације које подржавају и планирају терористичке активности;
    Онемогућити разне врсте вјерских и борбених обука које се свакодневно изводе у војним камповима, „мини исламским државама“, вехабијским насељима – њих 45 критичних у безбједносном смислу или како то Исламска заједница БиХ назива „параџематима“ (њих 64 по евиденцији Исламске заједнице);
    Спречити наоружавање исламиста у земљи и зауставити вањско-трговинске канале којима се активно, у све већем обиму, шаље из Босне и Херцеговине, оружје и војна опрема за разне исламистичке и терористичке организације широм Блиског истока и Сјеверне Африке;
    Коначно онемогућити пропаганду са разних исламистичких портала и екстремистичког штампаног издања и портала, магазина „САФФ“, гласила муџахедина из БиХ (предсједник управе Абдусамед Бушатлић а главни уредник Езхер Бегановић – официри злогласног Одреда ел Муџахедин) и забрањене Активне исламске омладине повезане са нападом на Сједињене Америчке државе једанаестог септембра 2001.године.
    У цијелој Европи нема значајнијих радикалних исламских лидера нити организованије терористичке организације од ове која је у БиХ изграђивана задњих тридесет година. Управо зато све мјере које у овом тренутку подузима Министарство унутрашњих послова Републике Српске са Министром Драганом Лукачом на челу су далекосежне и значајне статешке мјере на заштити безбједности грађана и уставног поретка у земљи. Нове управе и многе оперативне мјере које теже јединственом наступу и адекватном одговору цјелог друштва, у виду мобилизације и употребе Резервног састава полиције као и њихово опремање за ову борбу су тренутно најважнија заштита цјелог Западног Балкана и пријатељских земаља Европске уније које не очекују терористичке нападе из Босне и Херцеговине. Само такве озбиљне мјере могу значити озбиљан напредак у изградњи стабилног и безбједног друштва и окружења.

    А за Европу, најважнија порука и јесте: војни обрачун са Исламском квази државом у Сирији и Ираку је важан корак али није једини – мора се наставити са оперативним пунктом и логистичком базом у Босни и Херцеговини. То дјеловање према тзв. „Босанској мрежи“ подразумијевало би само досљедну примјену безбједносних процедура и конвенционалних безбједносних мјера, које Европа мора изнудити од власти у БиХ:

    Ставити под адекватан безбједносни надзор све екстремистичке идеологије, њихове организационе облике и све истакнуте вође терористичких организација, важних исламиста који пролазе кроз све безбједносне евиденције као пријетња националној сигурности и извор подршке терористичким организацијама и подршка терористичком дјеловању;
    Досљедно примјенити Кривични Закон БиХ и Закон о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, те онемогућити финансијске операције које путем банака, лажних хуманитарних организација и других облика тзв. невладиних организација изводе организације које подржавају и планирају терористичке активности;
    Онемогућити разне врсте вјерских и борбених обука које се свакодневно изводе у војним камповима, „мини исламским државама“, вехабијским насељима – њих 45 критичних у безбједносном смислу или како то Исламска заједница БиХ назива „параџематима“ (њих 64 по евиденцији Исламске заједнице);
    Спречити наоружавање исламиста у земљи и зауставити вањско-трговинске канале којима се активно, у све већем обиму, шаље из Босне и Херцеговине, оружје и војна опрема за разне исламистичке и терористичке организације широм Блиског истока и Сјеверне Африке;
    Коначно онемогућити пропаганду са разних исламистичких портала и екстремистичког штампаног издања и портала, магазина „САФФ“, гласила муџахедина из БиХ (предсједник управе Абдусамед Бушатлић а главни уредник Езхер Бегановић – официри злогласног Одреда ел Муџахедин) и забрањене Активне исламске омладине повезане са нападом на Сједињене Америчке државе једанаестог септембра 2001.године.

    0

    0
  2. KAkva neodgovornost ne doci na sastanak?!?!?!? Pa ce se posle zaliti kako razmjena informacija slabo funkcionise, kako drzavni organi ne reaguju pravovremeno itd. 🙁

    0

    0
  3. E moj Zvizdiću, nemate ovo, nemate ono, a puni ste vehabija koji samo čekaju mig da opet napadaju i policiju i vojsku i svakog za koga smatraju da nije na njihovom putu. I naravno da predstavnici RS nisu došli. Zašto bi gubili vreme i slušali o nemaštini. Davno su Srbi BiH shvatili, uzdaj se use. A pogotovo kad se opasnost oseti u vazduhu.

    0

    0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime