Bataković: Kosovski scenario prijeti Srpskoj

0
1

slikacKosovo, BiH – Direktor Balkanološkog instituta SANU Dušan T. Bataković upozorio je da bi briselski scenario za Kosovo i Metohiju mogao lako da se prepiše na Republiku Srpsku.

“Logika međunarodnih tela je, znam iz iskustva, da ‘uspešne modele’ rešavanja sporova odmah primenjuju na novoj lokaciji. Republiku Srpsku će pokušati silom da ‘presele’ u Sarajevo, kao što su kosovske Srbe poslali u Prištinu”, rekao je Bataković.

On je izrazio bojazan da će Republika Srpska, sad kad su kosovski Srbi silom utjerani u albanski sistem, morati da se bori da i sama ne bude silom utjerana u centralizovanu BiH i svedena na još jednu “zajednicu srpskih opština”.

Bataković je za beogradski “Nedeljnik” naglasio da nije posao Vlade Srbije da ojačava nezavisnost Kosova i ruši suverenitet Srbije na sjeveru pokrajine, da širi granicu Kosova na vrh Kopaonika i da postavlja pravne osnove za buduću “veliku Albaniju”.

On je ocijenio da “nikakve patetične predstave ne mogu da sakriju otužnu pozadinu ovog kolosalnog poraza Kosovo i Metohija”. Prema njegovim riječima, zajednica srpskih opština imala je smisla samo za opštine južno od Ibra, dok je sjever pokrajine morao da ostane u nekoj opipljivoj državnopravnoj vezi sa Srbijom.

Govoreći o odnosu Srbije i Rusije, Bataković je rekao da Srbija, zbog posebnih istorijskih veza nije i ne može biti neprijatelj Rusije, niti prostor sa kojeg će se Rusija opkoljavati i suzbijati.

“S druge strane, Srbija je uvek plaćala visoku cenu kao ‘mala Rusija’ na Balkanu, koja će, kako se na Zapadu procenjuje, u svakoj kriznoj situaciji stati uz Rusiju i potencijalno propustiti rusku flotu na Jadran. Crna Gora je i razdvojena od Srbije da ne dođe do takvog scenarija. Na privrednom planu, odnosi s Rusijom su za Srbiju od nesumnjivo primarne važnosti. Ali i ovde treba proceniti hoće li iz pretežno gasnih aranžmana kao temelja razvoja, Rusija uspeti da se pokrene i suštinski modernizuje”, ocijenio je Bataković.

Što se tiče odnosa Srbije i EU, on je rekao da je Srbija integralni dio evropskog prostora o čemu svjedoči hiljadugodišnje nasljeđe srpske kulture, koje ni prekidi izazvani dugom osmanskom dominacijom, nisu uspjeli da izbrišu.

“Zbog toga se i kasnilo i kaskalo za razvijenim evropskim društvima, ali smo već 1903-1914, uspeli da uhvatimo korak. Napredovalo se samo onda kad smo imali jasnu orijentaciju – sloboda, demokratija, prosvećenost, dakle vrednosti liberalne Evrope. Biti protiv Evrope značilo bi biti protiv samih sebe”, dodao je Bataković.

Prema njegovim riječima, EU je drugačiji tip organizacije od onoga što se smatra idealnim i zasnovana je prevashodno na ekonomiji, a manje na kulturi, s više normiranja i birokratije nego kreativnosti, uz uslove pristupanja koji nisu podložni promjenama.

“Ako se dobro proceni u kom smeru će se sada već poljuljana EU razvijati, onda treba racionalno, bez ideološkog fanatizma, iznaći pravu meru naše integracije – potpunu, delimičnu ili samo status privilegovanog partnerstva”, naglasio je Bataković.

On je rekao da je Titova Jugoslavija u Hladnom ratu bila tampon-zona između sukobljenih blokova Istoka i Zapada, a odupiranje Staljinu iz 1948. bilo je na Zapadu dobro naplaćeno.

“Takva pozicija, međutim, danas više nije moguća. Promenjeni su odnosi. Srbija je veoma slaba, isceđena i demoralisana država, s potencijalnim žarištima nestabilnosti unutar sopstvene teritorije. Dodatno nas slabe oštre unutrašnje podele – nema konsenzusa u kojem pravcu treba da se ide.

Svuda oko nas su, pritom, članice NATO. I Crna Gora će biti jedna velika NATO baza /jer će se zatvarati baze u Italiji i Turskoj/, što ne ostavlja prostor za potencijalno balansiranje između rivalskih grupa sila”, ocijenio je Bataković.

(nezavisne.com)



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime