Admir Beganović: Laž opaše planetu sedam puta dok istina još pertle veže

2
3

Admir Beganović: Laž opaše planetu sedam puta dok istina još pertle veže

Sarajevo – Admir Fole Beganović je bh. novinar, kolumnista, književnik, rođen u Sarajevu, koji je tokom svog života prošao jako puno, sreo mnogo ličnosti od kojih su neki ostavili dubok trag, a neki čak našli i put do knjige ”Junaci jednog vremena”, čija promocija je bila 11. juna. 2015.godine.

Vi ste novinar, književnik i pjesnik. Šta sve to za Vas predstavlja?

Za mene to predstavlja veliku odgovornost i obavezu. Riječ moze biti oštrija od mača, brža od metka. Danas je teško biti novinar. Laž opaše planetu sedam puta dok istina još pertle veže. Teška su vremena, ljudski je nadati se boljem ali moram priznati da pratim slutnju.

Kada ste napisali svoju prvu kolumnu ili tekst, a kada pjesmu?

Teško se toga sjetiti, odrediti datum ali prva pjesma je nastala u osnovnoj školi “Petar Dokić” a moj prvi rad koji nije bio ni nalik na kolumnu ali je odredio moj put je prvi diktat u školi. Tada me učiteljica javno pohvalila a ja “letio do neba” od ponosa.

Ko je bio Vaš uzor i da li je ta osoba i dalje to ostala?

Nekada sam se “palio” na Muhameda Alija, bio mi je uzor, zbog njega sam i počeo trenirati boks. Svi su vidjeli šampiona u meni osim mene. Taj njegov način borbe u ringu i van ringa me je fascinirao.  A danas, pa ne bi bilo zgodno da imam bilo kakvog uzora s obzirom da sam postao vecinski vlasnik svog života ali generalno na javnoj sceni ako bih morao izabrati uzora onda su  to  muftija Muamer Zukorlić i Sefer Halilović

Koliko danas vjerujete u prijateljstva i dali ste se ikada razočarali?

Vjerujem u stara prijateljstva koja su opstala u ovim turbulentnim vremenima. Svi starimo, svi krvarimo. Emocije nisam dobio na šalteru, naravno da sam se razočarao, mozda sam nekoga i ja razočarao. Ali to je zivot. Treba biti realan a toga je, na žalost sve manje i manje.

Da li se pojam o junaštvu promijenio i šta je za ljude danas junaštvo?

Sve se promijenilo pa tako da nije čudo da se pojmovi i nepisani zakoni mijenjaju. Danas, barem meni, imamo jednu monokromatsku sliku “junaka”, ako ih tako moram nazvati. Neću reci da ih nema ali daleko je to od onog vakta. Danas se brze živi, ja sam bio rahat uz “partiju klikera” danas omladina ne može bez mobitela. Danas na žalost imamo junake iz “crne hronike” na jednoj strani ali imamo onu drugu stranu gdje se mladi okreću umjetnosti i tu nalaze svoje heroje. Pravilo je da nema pravila.

Obzirom da ste napisali knjigu “Junaci jednog vremena”, kakvi su junaci bili nekada, a kakvi su danas i da li ih danas ima?

Teško je to reći, opisati, dočarati mladim ljudima. Razlog je jednostavan. Ja sam živio u jednom drugom vremenu, u državi koja je imala sistem, gdje su mnoge stvari bile regulisane. Ljudi su imali istančan ukus, a i sam okus estrade, općenito javnog života bio je drugačiji. Javni ljudi su servis želja publike, barem bi trebali biti. Tada smo svi disali za jednog, recimo, Matu Parlova koji je bio svjetski šampion u boksu. Danas jedan Amel Tuka “pokorio” Evropu, ali mladim facama je i preči i draži “estradni junak” koji dolazi preko Drine. Nekadašnji junaci znali su “nositi” to breme slave. A danas? Ima junaka, naravno ali ne gledamo svi isto na njih. Nekome je junak Fata Orlović, nekome Kristijan Golubović, nekome je junak naša repka u sjedećoj odbojci, a nekome Ceca. Nekome je junak Srebrenica, nekome…..dvojni su standardi ali razumljivo je sve to.

Autor: Ajla HURKO

(avaz.ba)



Bosna PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

2 KOMENTARI

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime